„Што се тиче сведочанстава, ништа није за занемарити, ништа за одбацити, али се време и место морају узети у обзир.“ 1. Одабр. поруке, ориг. стр. 57 (1SМ 57)
„Над нама сја накупљена светлост прошлих векова. Запис о Израеловој заборавности сачуван је нама за поуку. У овом добу Бог је почео да скупља себи народ од сваког народа, племена и језика. У адвентном покрету Он је радио за своје наслеђе као што је радио за Израелце кад их је изводио из Египта. У великом разочарању 1844. год. вера Његовог народа била је испитана као и вера Јевреја на Црвеном мору. Да су Адвентисти у почетку и даље имали поверења у руку која је била с њима у прошлом искуству, видели би спасење Божје. Да су сви који су уједињено радили у делу 1844. прихватили вест трећег анђела и објављивали је у сили Светог Духа, Господ би моћно деловао с њиховим напорима. Плима светлости просула би се на свет. Становници земље били би упозорени још пре много година, завршно дело било би извршено и Христос би дошао избавити свој народ.“ 8. Свед., ориг. стр. 115 (8Т 115)
„Историја старог Израела упадљива је илустрација прошлог искуства адвентног тела. Бог је водио свој народ у адвентном покрету као што је водио децу Израелову из Египта. У великом разочарању њихова вера била је искушана као и вера Јевреја на Црвеном мору. Да су се и даље поуздали у водећу руку која је била с њима у њиховом прошлом искуству, видели би спасење Божје. Да су сви који су заједнички радили у делу 1844. године прихватили Трећу анђеоску вест и објавили је силом Светог Духа, Господ би моћно деловао с њиховим напорима. Плима светлости просула би се на свет. Становници Земље били би опоменути још пре много година, завршно дело било би извршено и Христос би дошао да избави свој народ.
Није била Божја воља да Израел лута пустињом четрдесет година. Он је желео да их води право у Хнанску земљу и утврди их тамо као свет и срећан народ. Али, „нису могли ући због невере”. (Јеврејима 3,19) Због свог одметања и отпадништва страдали су у пустињи, а други су подигнути да уђу у обећану земљу. Исто тако, није била Божја воља ни да Христов долазак буде толико одложен, а Његов народ остане толико година у овом свету греха и жалости. Али невера их је одвојила од Бога. Пошто су одбили да изврше посао који им је Он одредио, други су подигнути да објаве вест. Из милости према свету Исус одлаже свој долазак, како би грешници имали прилику да чују упозорење и нађу у Њему заклон пре него што се излије гнев Божји.“ ВБ84, ориг.стр. 291-2 (GC 291-2)
У претходним изјавама јасно можемо да видимо да ми, Адвентисти седмог дана, понављамо историју телесног Израела. Такође је јасно да нема ништа ново под сунцем. Треба да се запитамо како то да су оних педесет хиљада, који су напустили своје протестантске цркве као резултат прихватања друге анђеоске вести (Откривење 14:8), били у стању да уједињено објаве другу анђеоску вест свету, док ми Адвентисти седмог дана (више од осам милиона чланова [данас више од 20 милиона]) нисмо још у стању да уједињено објавимо нашу вест свету? Како то да се међу осам милиона адвентиста још не може наћи 144 000 верних душа? У Раним списима, ориг. стр. 279 (ЕW 279), читамо: „Анђео с писарским прибором на боковима вратио се са земље и известио Исуса да је његово дело обављено, а свеци избројени и запечаћени. Тада сам видела Исуса који је служио испред ковчега са десет заповести како је одложио кадионицу. Подигао је своје руке и снажним гласом рекао: „Свршено је.“ Од тог тренутка нема више милости ни за једног човека на земљи.
Када би се још осам милиона људи или чак и пола света придружило АСД црквама, Христос и даље не би могао да дође јер још не би имао народ за небо. Ово је озбиљно питање за све АСД. Већ 1852. год. Сестра Вајт је вест Верног Сведока Лаодикеји упутила верницима њеног времена (остатку цркве Филаделфија који је учествовао у Поноћном покличу 1844.). Та црква се убрзо хладила и постала млака (молим, види Ране списе, ориг. стр. 107).
„Сведочанство Верног Сведока није било ни упола послушано. Свечано сведочанство од којег зависи судбина цркве било је слабо цењено, ако не и сасвим занемарено.“ 1. Свед., ориг. стр. 181 (1Т 181)
„Те ноћи сањала сам да сам била у Батл Крику и гледајући кроз стакло на вратима видела сам поворку која је корачала према кући, два по два. Изгледали су строго и одлучно. Добро сам их познавала и окренула сам се да отворим врата салона да их примим, али помислила сам да поновно погледам. Призор се променио. Поворка је сада изгледала као католичка процесија. Један је у својој руци носио крст, а други трску. Како су се приближавали, онај који је носио трску направио је круг око куће и трипут рекао: „Ова кућа је проказана. Ствари морају бити заплењене. Оне говоре против нашег свете уредбе.“ Обузео ме је страх и потрчавши кроз кућу изашла сам на северна врата и нашла се усред групе људи од којих сам неке познавала, али се нисам усуђивала да им проговорим ни речи због страха да ме не издају. Тражила сам мирно место где бих могла плакати и молити се, без да ме прате жељне, радознале очи где год да се окренем. Непрестано сам понављала: „Кад бих само могла схватити ово! Кад би ми рекли шта сам рекла или учинила!“
„Пуно сам плакала и молила се док сам гледала како плијене наше ствари. Покушала сам да видим саосећање или сажаљење према мени у погледима оних око мене и запазила на неколицини оних за које сам мислила да би причали са мном и тешили ме да се нису бојали да их други не опазе. Покушала сам да побегнем из гомиле, али видевши да ме посматрају прикрила сам своје намере. Почела сам гласно плакати и говорити: „Кад би ми само рекли шта сам учинила или рекла!“ 1. Свед., ориг. стр. 577-8, писано 1866./1867. (1Т 577-8)
Свети Дух нас учи да се време и место морају узети у обзир. За оне који су дошли да плене њене ствари она је рекла да их је добро познавала и да су изгледали као католичка процесија. То није био нико други него АСД вође у Батл Крику који су показивали дух папства према њеним делима. Они су пленили сведочанства која је Бог послао свом народу у цркви АСД. Велика борба, издање 1884., посебно је промењена. Многе странице су избрисане, а много више их је додато према људској мудрости. Када се оригинална верзија из 1884. појавила, АСД водство тврди да је сестра Вајт сама одобрила промене које су у верзији из 1888. Водство је сакрило од народа врло значајну светлост из 18. поглавља Откривења. Ако је сестра Вајт заиста одобрила промене у Великој борби, онда верзија из 1884. није била надахнута Светим Духом па је она морала избрисати целе странице и убацити друге.
Сад кад је у Хрватској објављено оригинално издање Велике борбе, тамошње адвентистичко водство објавило је у својој публикацији „Адвентистички преглед“ чланак под насловом „Кратка повијест настанка књиге ВЕЛИКА БОРБА“. Између осталих оправдања за измену њене књиге, читамо: „Прве четири странице из поглавља под насловом 'Сотонине замке' избрисане су из поглавља јер се текст односио на протестантске проповеднике и био је разумљив само адвентистима, а не људима из света. 1923. год. тај је текст уврштен у компилирану књигу „Свједочанства за проповједнике“.
Стога се намећу нека питања као: Ко је донео одлуку о брисању тих четири страница из Велике борбе издање из 1884. и да се 39 година касније штампају у компилацији „Сведочанства за проповеднике“? Да ли је истина да се прве четири избрисане странице односе једино на протестантске проповеднике? Да погледамо прву страницу која је избрисана:
„Како се Божји народ приближава опасностима последњих дана, Сотона се озбиљно саветује са својим анђелима о најуспешнијем плану рушења њихове вере. Он види да су популарне Цркве већ уљуљкане у сан његовом варљивом силом. Угодним обманама и лажљивим чудесима, он их и даље може држати под својом контролом. Стога упућује своје анђеле да замке поставе нарочито онима који очекују Христов други долазак и настоје држати све Божје заповести.
Велики варалица каже: „Морамо пазити на оне који скрећу пажњу на Јеховину суботу; они ће навести многе да увиде захтеве Божјег Закона, а иста светлост која открива праву суботу, такође открива и Христову службу у небеској Светињи и показује да се сада извршава последње дело за човеково спасење. Задржите умове народа у тами док се то дело не заврши и задобићемо свет, а такође и Цркву.”...
Утицаћу на популарне проповеднике да одврате пажњу својих слушалаца од Божјих заповести. Оно што Свето Писмо проглашава као савршен закон слободе биће приказано као јарам ропства. Народ прихвата објашњења својих проповедника о Светом Писму, а не истражује за себе. Стога, делујући кроз проповеднике, могу владати народом по својој вољи.“
Сада, нека се сваки АСД запита да ли се ови одломци односе на протестантске проповеднике или на АСД цркву. Исти чланак даље каже: „До 1884. год. сестра Вајт је писала искључиво за адвентисте, а не за оне у свету...“ Ако је ово истина, онда ни трећа анђеоска вест, такође, није била проповедана до 1884. год. Стога би број чланова у цркви остао исти јер вест није ишла у свет. Такође, ако је ово истина, како то да у Великој борби, свезак 4, ориг. стр. 520 и 521, адвентистички издавачи тврде: „...издавачи су сматрали да се овај свезак може продати онима који нису наше вере, тако да су уз сарадњу госпође Вајт ... штампали следећа издања ... за продају по 1,50 долара. ... Између 1885. и 1888. год. настало је десет издања у укупном тиражу од 50 000 примерака.“ Очигледно је да је велика већина тих примерака била продата свету. Даље, у Прегледу и гласнику 1, ориг. стр. 210 (RH Аpril 4, 1882), сестра Вајт саветује што се тиче њених публикација: „Нека се држе тамо где их многи могу читати и нека се издеру од читања од стране свих суседа.... Требали бисте позајмити Дух пророштва својим суседима и наговорити их да купе копије за себе.“ Ово је писано 1882. год. Очигледно, ни сестра Вајт ни тадашњи АСД издавачи нису сматрали да су до 1884. год. њена дела требала бити ограничена само на АСД.
Да ли се АСД црква стварно труди да држи свих десет заповести? Ако бисмо рекли: 'Да, труди се', како то, онда, да она лажно сведочи на Елен Г. Вајт – јер црква тврди да је сестра Вајт сама одобрила промене, док, уствари, она није учинила тако нешто. Она је сама рекла да није имала право да ишта измени од онога што је писала:
„Реч малом стаду“, ориг. стр. 27 (А Wоrd tо thе Littlе Flоcк, 27) гласи: „Тако далеко од жеље да ускратим било шта што сам икад објавила, осећала бих велико задовољство дајући јавности сваки редак својих списа који су икад били штампани.“ (1883.)
„Преглед и гласник“ 5, ориг. стр. 110 (RH Јаnuary 26, 1905) гласи: „То што сам написала јесте оно што ми је Господ наредио да напишем. Нисам добила упутства да променим оно што сам послала.“
„Преглед и гласник“ 5, ориг. стр. 231 (RH Аpril 19, 1906) гласи: „Не повлачим ни једну реч поруке коју сам носила.“
Ако би неко упоредио верзију из 1884. год. с каснијим верзијама Велике борбе и видео карактер цитата који су промењени, дошао би до закључка да су те промене извршене у самом врху АСД цркве. Главна сврха тих промена била је да се сакрије дело анђела из Откривења 18, дело које је сестра Вајт описала у својој књизи Рани списи под насловом 'Гласна вика'. Прва Велика борба из 1884. год. има поглавље с истим насловом, али каснија издања имају промене у том поглављу, које носи наслов 'Последња опомена'. Хајде да упоредимо та два поглавља.
„Велика борба“, верзија из 1884. гласи: „Стога је покрет приказан анђелом који силази с Неба, расвјетљујући земљу својом славом и вичући снажно јаким гласом, објављујући грехе Вавилона. У вези с његовом поруком чује се позив: „Изiђите из ње, народе мој.” Како се та упозорења придружују вести Трећег анђела, она прераста у гласну вику.“
„Велика борба“, верзија из 1888. гласи: „Стога је покрет приказан анђелом који силази с Неба, који расветљује земљу својим сјајем и јаким гласом објављује грехе Вавилона. У вези с његовом поруком чује се позив: „Изиђите из ње, мој народе!“ Уједињени с поруком трећег анђела, ови позиви чине последње упозорење које ће бити упућено становницима Земље.“
Промена је суптилна, али пажљивом читаоцу очигледна. У каснијем издању није споменута Гласна вика. С каснијим издањима било је лако АСД водству да прикажу да ће се Гласна вика упутити свету (укључујући протестанте, католике итд.), да ће чланови тих цркава морати да изађу из својих палих цркава и придруже се АСД цркви. То су учинили у суботношколској лекцији од 1994. год., у задњем тромесечју. Површном читаоцу каснијих издања Велике борбе лако је да дође до овог закључка због претходно наведених промена које се тичу пада протестантских цркава.
У оригиналној (1884) верзији у вези протестантских цркава читамо: „Кад су цркве презреле савет Божји и одбациле адвентну вест и Господ је њих одбацио.“ Она наставља да пише о покличу ' Паде Вавилон' и каже да „вест која објављује пад Вавилона мора се односити на неко религиозно тело које је једном било чисто, а потом се искварило. То не може бити Римска Црква, како се овде мисли јер је та црква већ столећима била у палом стању.“ Она наставља да вест примењује на протестантске цркве. Тако, кад читалац дође до поглавља Гласна вика, видеће да вест 'изађите из ње, народе мој' не може да се односи углавном на протестанте или само католике јер су они већ неко време у палом стању. Зато укључује и цркве које су се појавиле после 1844. год. и постале духовне блуднице као што су то и Католичка и протестантске цркве.
Што се тиче протестантских цркава, касније издање (ориг. стр. 389) каже: „Али вест другог анђела није се потпуно испунила 1844. године. Цркве су тада доживеле морални пад као последицу свог одбијања светлости адвентне вести, али тај пад није био потпун.....Међутим, још се не може рећи да је Вавилон пао....“
Тако, када читалац дође до поглавља 'Последња опомена' чини се очигледним да би се вест о паду Вавилона углавном односила на оне протестантске цркве које нису потпуно пале у време друге анђеоске поруке.
Тако је јасно разоткривена главна сврха промене Велике борбе из 1884. год. То је било да противречи чињеници да се вест анђела из Откривења 18, која објављује пад Вавилона, може применити на АСД цркве.
Молим, запазите да је Гласна вика слична Поноћном покличу. Ако је сврха Поноћног поклича била да пробуди десет девојака из Матеја 25. поглавља (Божји народ тог времена), тада је јасно да је сврха Гласне вике да пробуди данашњих десет девојака које спавају у АСД црквама.
У Библијским коментарима, свезак 7, ориг. стр. 984 (7BC 984) (писано 1892.), читамо: „Време испита је управо над нама, јер је гласна вика трећег анђела већ почела у откривењу праведности Христа, Откупитеља који опрашта грехе. То је почетак светлости анђела чија ће слава испунити целу земљу.“ Сви могу јасно разумети из овог цитата (који се односи на вест донету 1888.) да је анђео из Отк 18 сишао са својом вешћу на Генералну конференцију АСД у Минеаполису. Сви су видели по тексту цитираном из Велике борбе да Гласна вика не може почети без вести о паду Вавилона и без другог гласа с неба 'Изиђите из ње, народе мој' (Откривење 18:1-5). Према томе, поставља се питање: Како то да је Гласна вика 1888. год. била испит за АСД водство на Генералној конференцији, а сада у АСД лекцијама које је проучавало око 8 милиона АСД учи се да се Гласна вика односи на друге цркве у свету? Нико не може дати другима вест осим ако је не прихвати за себе. Некадашњи секретар Генералне конференције, Роберт Олсон, током свог мандата написао је следећи одговор на питање шта се догодило са вешћу која је дошла 1888. год.: „Верујем да ће вест оправдања вером сигурно бити укључена у Гласну вику из Отк 18:2,3. Али јасно ми је да је Гласна вика, започета 1890-их, прекинута из неког разлога, тако да сада још увек гледамо у будућност за Гласну вику“, потписани господин Олсон.
Да бисмо исправно разумели вест из Откривења 18, потребно је разумети другу анђеоску вест (Откривење 14:8). Знамо да је вест била објављена 1844.год., али морамо знати на кога се та вест односила и зашто је уопште било потребно да вест буде објављена. Који су били резултати објављивања те поруке која објављује пад Вавилона због отровног вина? Они АСД који занемарују да добро проуче троструку анђеоску вест неће бити у стању да разумеју вест из Отк 18, јер тај весник понавља другу анђеоску вест „с додатним спомињањем покварености које су ушле у цркве од 1844.“ Тако ми видимо да овај анђео износи покварености које су се увукле у цркве у лаодикејском периоду. Светлост из Откривења 18 осветљава или разоткрива сваку кап отровног вина и народ је приморан да бира између живота и смрти. Ово је, у суштини, оно што се догодило у другој анђеоској вести. Као што је споменуто раније, у Великој борби (верзија из 1884.) у вези протестантских цркава читамо: „Кад су цркве презреле савет Божји и одбациле адвентну вест и Господ је њих одбацио. Првог анђела следио је други, објављујући: „Паде, паде Вавилон, град велики: јер отровним вином курварства својега напоји све народе.” ....“То не може бити Римска Црква, како се овде мисли јер је та црква већ вековима била у палом стању.“ У каснијим издањима Велике борбе налазимо да је реч 'само' додата: „...не може се односити само на Римску цркву...“, чиме се сугерише да се друга анђеоска вест односила и на Римску цркву такође, док је сестра Вајт написала супротно у ранијој (1884) верзији.
Као што је раније речено, каснија верзија такође сугерише да Вавилон тада није у потпуности пао. Ако је ово истина, тада оних 50 000 који су напустили своје протестантске цркве нису имали право да то учине. Ако тада пад протестантских цркава није био потпун, како их је Бог могао одбацити? Ако протестантске цркве нису у потпуности пале у време друге анђеоске вести, како то да у Раним списима, ориг. стр. 245 (ЕW 245), читамо: „Пророчанство се испунило у првој и другој анђеоској вести. Оне су биле дате у право време и извршиле су дело које је Бог намеравао да изврши кроз њих.“
Пошто се ове изјаве из Велике борбе 1884 и Велике борбе 1888 директно супроте, која је изјава истинита? Да ли је Бог погрешио у одбацивању протестантских цркава јер су оне одбациле прву анђеоску вест? Чија би то идеја могла бити и у чију би корист било да се нашироко учи да вест четвртог анђела долази да заврши оно што вест другог анђела није завршила? Зашто би АСД тромесечна лекција (1994. год. под насловом Гласна вика) сугерисала да се Гласна вика односи углавном на протестанте и католике (јер је реч 'само' била додата)?
Ако се анђео из Отк 18 придружује трећој анђеоској вести, неће ли онда тај анђео доћи онима који тврде да живе под светлошћу треће анђеоске вести? Ако верујемо да су Џонс и Вагонер донели четврту анђеоску вест водству Генералне конференције у Минеаполису 1888. год. (молим, сетите се да имамо извештај да је Гласна вика већ била отпочела, али је била прекинута из неког разлога и да је сестра Вајт рекла да је време испита било управо над 'нама'), да ли су онда Џонс и Вагонер објавили своју вест погрешним људима? Нису ли уместо тога требали да иду протестантима? Зашто их је Бог послао АСД водству?
„Вест трећег анђела неће бити схваћена, светлост која ће обасјати земљу својом славом биће названа лажном светлошћу од стране оних који одбијају да ходају у њеној напредној слави. Посао који је могао бити обављен остаће неучињен од стране оних који одбијају истину, због њихове невере. Молимо вас, који се противите светлости истине, да се склоните с пута Божјих људи. Нека их с неба послата светлост обасја јасним и постојаним зрацима.“ Преглед и гласник, 27. мај, 1890. (RH Маy 27, 1890)
„Видела сам да су Џонс и Вагонер били пандан Исусу Навину и Халеву. Као што су деца Израелова каменовала уходе дословним камењем, ви сте каменовали ову браћу камењем сарказма и подсмеха. Видела сам да сте намерно одбацили оно што сте знали да је истина, само зато што је било превише понижавајуће за ваше достојанство. Видела сам неке од вас у вашим шаторима како опонашате и исмејавате ову двојицу браће на све начине. Исто тако, видела сам, да сте прихватили њихову вест, били бисмо у царству две године од тог датума, али се сада морамо вратити у пустињу и тамо остати 40 година.“ Мелбурн, Аустралија, 9. мај, 1892.
Оно што је Мојсије био телесном Израелу, Елен Г. Вајт је била духовном. Оно што је Бог показао Мојсију на гори и дао му десет заповести на каменим плочама написаних Божјим властитим прстом, показао је, такође, и сестри Вајт у вези небеске Светиње и Светиње над светињама у којој је видела ковчег завета, Аронов процветали штап, посуду са маном и десет заповести написаних Божјим властитим прстом. Баш као што је Мојсије дао телесном Израелу Божји закон, тако је и сестра Вајт дала Божји закон духовном Израелу убрзо након 1844. год. Ово је најбоље описано у њеној књизи Рани списи, у поглављу под насловом 'Отворена и затворена врата', ориг. стр. 42. (ЕW 42)
„Историја старог Израела је упадљива илустрација прошлог искуства адвентног тела. Бог је водио свој народ у адвентном покрету као што је водио децу Израелову из Египта. У великом разочарењу њихова вера била је искушана као и вера Јевреја на Црвеном мору. Да су се и даље поуздали у водећу руку која је била с њима у њиховом прошлом искуству, видели би спасење Божје.“ ВБ (1884), Трећа вест одбачена. (GC 1884)
Такође, у 5. Свед., ориг. стр. 160. (5Т 160) читамо: „Сотонине замке постављене су за нас исто као што су биле за децу Израелову непосредно пре њиховог уласка у земљу Ханан. Ми понављамо историју тог народа.“
Тако ми видимо да је 1844. год. духовни Израел прелазио духовно Црвено море (прошли кроз разочарење) и ушао у духовну пустињу. 1888. год. је духовни Израел дошао до свог духовног Јордана. То потврђује чињеница да је сестра Вајт рекла да су Џонс и Вагонер били пандан Исусу Навину и Халеву. Видимо да се телесни Израел побунио на Јордану. „И сви су синови Израелови мрмљали против Мојсија и против Арона. И сва им је заједница говорила: “Дај Боже да смо помрли у земљи египатској! Или дај Боже да смо помрли у овој пустињи! ... А Исус, син Навин, и Халев, син Јефонијин, који су били међу онима што су истраживали земљу, раздерали су своју одећу. Затим су рекли свој заједници синова Израелових говорећи: “Земља кроз коју смо прошли да је истражимо, изванредно је добра земља. Ако ми ГОСПОДУ омилимо, тада ће нас он довести у ту земљу и дати нам је. Ту земљу у којој тече мед и млеко. Само се немојте бунити против ГОСПОДА нити се не бојте народа те земље: јер они су залогај хлеба за нас. Заштита њихова их је напустила, а с нама је ГОСПОД! Не бојте их се!” Али је сва заједница затражила да се каменују. ... У овој пустињи попадаће ваша мртва тела: и сви ви који сте побројани према свим вашим пописима од двадесет година старости па навише, који сте мрмљали против мене. Без сумње ви нећете ући у земљу за коју сам се заклео да вас у њој настаним, осим Халева, сина Јефонијина, и Исуса, сина Навина. ... Према броју дана у које сте истраживали земљу, баш дана четрдесет, за сваки дан једну годину, сносићете своју неправду, баш четрдесет година. ... Онда је Мојсије пренео те речи свим синовима Израеловим и народ се јако растужио. И устали су рано ујутро те се почели успињати на врх горе говорећи. “Ево нас овде, и узлазимо на место које је ГОСПОД обећао, јер смо сагрешили.” На то је Мојсије рекао: “Зашто ви сада преступате заповест ГОСПОДЊУ? Али у томе нећете успети.“ 4. Мојсијева, поглавља 13 и 14.
Овде видимо, када је телесни Израел требао да иде у обећану земљу вером у моћну руку која их је водила кроз пустињу, да су се они побунили против Господа. Када им је Господ рекао да иду натраг у пустињу и тамо лутају још 40 година, они су тада покушали да уђу у земљу Ханан. Ово је управо оно што се 1888. год. догодило духовном Израелу. Када су се побунили против вести Џонса и Вагонера, сестра Вајт (наш Мојсије) 1892. год. рекла је да се сада морамо вратити натраг у пустињу на 40 година. Убрзо након тога, извесни брат Стантон, с неколико следбеника, појавио се објављујући да је црква Вавилон. Тако је 1893. год. сестра Вајт писала том брату и рекла му да ради Сотонин посао и да 'црква остатка' није 'Вавилон'. Овде није мислила на остатак од Лаодикеје, већ на остатак од Филаделфије који су још увек били живи у то време побуне против вести Џонса и Вагонера 1888. год. Постоји разлика између вести 'црква је Вавилон' и вести 'Паде Вавилон' (Откр 14:8 и Откр 18:2,3). Према томе, јасно је да је вест брата Стантона била од Сотоне. Ипак, погледајмо пример: Када је Медоперсија освојила Вавилон, тада је Вавилон пао и верници су могли слободно да одлуче да га напусте или да остану. Вавилон више није имао власт да их задржи као робове. Могли су изабрати да се ставе под власт Медоперсије или, они којима је у срцу био Јерусалим, могли су изабрати да оду и изграде Божји град (свој карактер) и припреме га за Његов долазак. Ни други а ни четврти анђео не објављују да су они Вавилон, већ да је Вавилон пао.
Сетимо се сада уводног текста ове студије: „време и место се морају узети у обзир“. Видимо да је божанска воља била да се духовни Израел врати у пустињу 1892. год., а ипак, 1893. год. брат Стантон и његови следбеници побунили су се против те поруке и чинили Сотонин посао. Они су представљали оне којима је Мојсије рекао: „Не пењите се, јер ГОСПОД није међу вама.“ Стуб од облака и огња довео је и телесни и духовни Израел до Јордана. Након побуне и телесног и духовног Израела, исти стуб их је водио натраг у пустињу. У оба случаја, они који су се побунили против Бога морали су оставити своје кости у пустињи, а будућа генерација би наследила обећање.
Исто тако, јасно је да дело анђела из Откривења 18 завршава историју овог света. То је последњи позив милости и после тога Бог нема више ништа да да становницима ове земље. Зато сви који чују вест овог анђела бирају између живота и смрти. С обзиром да се рад овог анђела уједињује с трећом анђеоском вешћу, разумемо да овај анђео силази к онима који верују да су под светлошћу треће анђеоске вести – вести која је почела убрзо након 1844. год. с преласком духовног Црвеног мора (разочарење). Заиста, ова им је вест већ једном дошла заједно с Гласном виком, али су они пали на испиту датом 1888. год. и каменовали Божје веснике.
Када је телесни Израел дошао на Јордан по други пут, уследило је отпадништво веће него било које друго које се догодило у протеклих 40 година. Тамо „оних који су помрли од пошасти било је двадесет и четири тисуће.“ 4.Мојсијева 25:9. Као што се телесни Израел морао вратити у пустињу након побуне против Бога, тако се и духовни Израел морао вратити у духовну пустињу; и као што је телесни Израел још једном дошао до обале Јордана, тако и духовни Израел, такође, мора да дође до обале Јордана јер понавља историју телесног Израела. То значи да ће Бог још једном послати свог весника са истом вешћу из Отк 18, и млађа генерација ће бити испитана и мораће да бира између живота и смрти. Само најревнији проучаваоци Библије су у стању да разликују лажне анђеле и правог анђела из Отк 18, чија је дужност да изнесе све покварености које су ушле у цркве од 1844. год. Када тај анђео почне да објављује своју вест, шта мислите да ће АСД учинити таквом веснику? Неће ли у своју одбрану узети оне речи сестре Вајт које је она написала брату Стантону пре више од сто година, говорећи му да ради Сотонин посао? Да ли је могуће да сви они који то чине заправо раде Сотонин посао јер користе ове речи као оправдање за одбацивање вести из Отк 18? Да ли је могуће да ће све три АСД цркве радити Сотонин посао са овим сведочанством писаним пре више од 100 година?
Као што су вође протестантских цркава чиниле Сотонин посао с речима које је Христос рекао: „о дану томе и часу не зна нико...“, тако данас вође Божјег народа чине Сотонин посао с речима које је написала сестра Вајт - „црква остатка није Вавилон“ - како би угушили и одбацили вест из Отк 18.
Трећа анђеоска вест почела се разумевати од 1847. до 1849. год., након што је сестра Вајт имала неколико виђења у вези Светиње, посебно Светиње над светињама у којој је био ковчег завета. До тада верници нису могли ићи напред. До тада је међу верницима владала забуна јер нису могли разумети зашто Христос није дошао 22. октобра 1844. год. Са сигурношћу можемо рећи да је вест трећег анђела заправо почела тек 1848. год.
Од тог времена па до 1888. год. је пуних 40 година лутања кроз духовну пустињу. Као што је телесном Израелу требало неко време да се припреми за путовање од Црвеног мора, тако је било и с духовним Израелом. Такође, као што је телесни Израел неко време остао на обалама Јордана, чекајући да се врате уходе, затим одбацио поруку Исуса Навина и Халева, духовни Израел је, исто тако, провео неко време на обалама духовног Јордана. Када је телесни Израел морао да се врати у пустињу због своје побуне на Јордану, сви су се, и добри и зли, морали вратити. Тако су се, такође, и Мојсије, Исус Навин и Халев морали вратити и, иако су били верни Господу, понизили су се и вратили у пустињу. Побуњеници су морали оставити своје кости у пустињи. Тако је било и након 1888. год. Нико од верника није прешао Јордан 1888. год.
Још једну важну лекцију треба да научимо из догађаја на Црвеном мору и Јордану. Знамо, што се тиче телесног Израела, да се Црвено море раздвојило пред њима и прешли су сувим тлом, док су фараон и његова војска, прогонећи их, били сахрањени у водама. Исто тако, када је друга генерација дошла до обала Јордана, вода се раздвојила и Божји народ је још једном прешао преко. Тако ће бити и за духовни Израел. Бог ће им отворити пут, јер се историја понавља и нема ништа ново под сунцем. Међутим, морамо запазити да се пре него што је телесни Израел прешао преко Јордана, морала извршити реорганизација. Арон и Марија умрли су у пустињи, док је Мојсију ускраћен приступ обећаној земљи због његовог греха. Тако је Бог рекао Мојсију да именује Исуса Навина за новог вођу који ће увести Израел у обећану земљу. Мојсије је умро на граници Јордана.
Још једно питање долази на ум. Кога представљају дванаест каменова који су остали сахрањени у реци Јордан? У Исус Навин 4:9 читамо да је дванаест каменова било постављено у Јордану на месту где су „стајале ноге свештеника који су носили Ковчег савеза“. Знамо да су фараон и његова војска били сахрањени у Црвеном мору, али шта представља то камење које је сахрањено у Јордану? Штавише, будући да духовни Израел понавља историју телесног Израела, шта нам ово камење симболише? Истина је да, док је дванаест каменова остављено тамо и сахрањено, било је, исто тако, дванаест каменова који су извађени из средине реке Јордан и постављени као споменик на чудесно Божје дело у раздвајању реке Јордан тако да је Божји народ могао прећи сувим тлом. Тако је овај споменик сведочио наредним генерацијама. Када је Бог раздвојио Црвено море за свој народ, Мојсије је написао хвалоспев, чији део гласи: „Дубине су их прекриле; као камен су на дно потонули.“ 2.Мојсијева 15:5. Дакле, видимо велике сличности у преласку Црвеног мора и преласку реке Јордан у вези телесног Израела. Тако је и с духовним Израелом с обзиром да понављамо њихову историју. Међутим, телесни Израел је лутао пустињом 40 година, док је духовни Израел лутао 120 година, три пута више од 40 година телесног Израела.
Као што је раније споменуто, Божји народ није у потпуности разумео трећу анђеоску вест до око 1848. год., отприлике 4 године после 1844. год. Тако је од 1848. до 1888. год. било пуних 40 година. Због побуне духовног Израела против Божјих весника морали су да се врате у пустињу како би цела генерација помрла (два пута по 40 година – од 1888. до 1968. је пуних 80 година). То чини укупно 120 година лутања по пустињи. Од 1968. до 1970. год. било је време припреме. Тада, 1970. год. су писма почела кружити овом земљом – писма која су јасно говорила против отровног вина које се увукло у све три АСД цркве од 1844. год. Тај анђео је својом светлошћу почео да открива сваку кап отровног вина произведеног у све три АСД цркве. Већина тог отровног вина може се наћи у књизи о Даниелу и Откривењу коју је написао Урија Смит. Све три АСД цркве прихватиле су ову књигу и народ је у све три цркве затрован вином које је произвела та књига. Неки АСД ову књигу називају 'рупом без дна' (Откр 9:1). Та књига је сакрила истине које су у шест поглавља књиге Откривење. Та поглавља су: 8., 9., 13., 16., 17. и 18. Урија Смит је покрио истине седам труба примењујући их на светску историју и све три АСД цркве су прихватиле његово тумачење библијских истина, све време говорећи: 'Библија и само Библија'. Ипак, они одбацују Библију која сама себе тумачи и прихватају људске претпоставке и тумачења која нису утемељена на библијским истинама. С обзиром да 7 труба није исправно схваћено, и 7 зала је погрешно протумачено. У трећој анђеоској вести налазимо снажно упозорење које објављује да ће они који се клањају звери и њеној икони и приме њен жиг на своје чело или руку пити вино Божјег гнева које се излива непомешано (неразблажено с милошћу – што се односи на 7 зала која почињу након завршетка времена пробе). Стога је дужност сваког АСД (који тврди да су народ који носи трећу анђеоску вест) да упозоре свет на опасност послушности грађанском и црквеном водству изнад Божјег водства. У 2.Мојс. 20:2,3 Бог нам заповеда да немамо других богова осим Њега. Све што ценимо више од Његове речи (као што су обичаји и традиција људи) било би, према томе, по дефиницији, идолопоклонство или кршење Божје заповести. Када смо сви били крштени у АСД цркву, заветовали смо се на послушност само Оцу, Сину и Светом Духу. Зато смо сви појединачно одговорни тим небеским бићима до смрти. Онима који су верни овом завету Христос каже: „Ја сам увек с вама до свршетка света.“ Матеј 28:19,20
У Свед. за проп., ориг стр. 476 (ТМ 476), читамо: „Ако постоји тачка истине коју не разумете, око које се не слажете, истражујте, упоређујте писмо с писмом, дубоко усеците окно истине у руднику Божје речи. Морате положити себе и своја мишљења на Божји олтар, одбацити своје унапред створене идеје и допустити да небески Дух уводи у сву истину.“ Зато послушајмо савет Светог Духа и упоређујмо писмо с писмом. Погледајмо сада 4. трубу као пример (Отк 8:12). Овде видимо да је 4. анђео затрубио: „и била је ударена трећина сунца и трећина месеца и трећина звезда, тако да је трећина њих потамнела; и дан није сјајио трећином својега сјаја, а тако и ноћ.“ У књизи Урије Смита о Данилу и Откривењу, ориг. стр. 485, читамо да се то пророчанство испунило када се Римско Царство поделило на 10 држава. Тада је Рим изгубио своју славу. Али ово тумачење није подржано Писмом. Напротив, земаљска царства била су приказана као дивље звери – никад као сунце, месец и звезде. Налазимо да су у целој Библији, од Постанка до Откривења, сунце, месец и звезде увек представљали Божји народ или Божју цркву. У 1.Мојс. 15:5 видимо да је Бог рекао Авраму да погледа безбројне звезде и рекао му да ће такво бити његово потомство. Као што се звезде појаве током најмрачније ноћи на земљи, тако ће и његово потомство. Даље читамо у вези Јосифовог сна који описује како му се сунце, месец и звезде клањају. Јаков је добро разумео сан, јер је свом сину рекао: „Хоћемо ли ја и мајка твоја и браћа твоја доиста доћи па ти се до земље клањати?” Тако ми видимо да су небеска светла представљала Божји народ који ће обасјавати земљу. И у Дан 8:10 читамо у вези малог рога да је 'нарастао велик' и да је 'бацио неке од војске и од звезда на земљу и згазио их'. Верујемо да се то испунило у хришћанској ери током папске превласти која је трајала 1260 година. Шта онда звезде представљају у овом пророчанству?
Даље, у Отк 12:1 читамо о чистој жени на чијој је глави била „круна од дванаест звезда“. У истом поглављу, стиховима 3 и 4, читамо о великој црвеној аждаји чији је реп „одвукао трећину звезда небеских“. Овде видимо да су се звезде односиле на бића која су некада одражавала небеску светлост, али су духовно пала и била приказана као пале звезде.
Рим, међутим, није никада био носилац небеске светлости. Библија га увек описује као страшну звер с великим гвозденим зубима којима је прождирала и ломила на комаде и газила остатак својим ногама.
Да погледамо сада и видимо како Урија Смит тумачи 3. трубу. У Отк 8:10 читамо: „И трећи анђео је затрубио; и пала је с неба велика звезда, горела је као светиљка, и пала је на трећину река и на изворе воде.“ Урија Смит тврди да у тој труби горућа звезда представља Атилу Хуна, који је ратовао против Рима. Атила није никада био носилац небеске светлости, зато он никада не може бити приказан као велика звезда која је горела као свећа. Ни Генсерик не може бити гора о којој се говори у другој труби. Библија описује ову гору да је била огњем запаљена и била је бачена у море, узрокујући да трећина мора постане крв. У вези 2. зла (Отк 16:3) читамо да су воде постале као крв мртваца. Видимо да је језик сличан – да и у 2. труби и у 2. злу воде постају крв. Ипак, што се тиче 2. трубе, Урија Смит је тумачи као човека (Генсерик) чији су следбеници водили познату битку на мору у којој је погинуло много људи. То би значило да су воде у 2. труби, према Урији Смиту, дословне воде. Према томе воде у 2. злу би требале да буду дословне воде. То је противно Светом писму које јасно каже да су воде „људи и народи и племена и језици“. (Отк 17:15)
Урија Смит нам каже да нас 7 труба извештавају о ратовима и политичкој ситуацији у овом свету. Погледајмо, зато, поближе ко труби у те трубе. Можда ће онда резултати трубљења труба више расветлити шта оне представљају. Ми живимо у времену 7. трубе од 1844. год. У Отк 8:2 видимо да су 7 анђела који су трубили у 7 труба стајали пред Богом. Покушајмо онда да утврдимо да ли су ти анђели трубили у Божјој цркви или су трубили током ратова и политичких превирања. Ако видимо да је 7. анђео трубио у Божјој цркви, онда се јасно види да су претходних 6 анђела, такође, трубили у претходних 6 цркава у хришћанској ери. У Отк 11:15-19 читамо да када је 7. анђео затрубио „одјекнули су у небу снажни гласови говорећи: “Царства овога света постала су царства Господа нашега и његовог Христа, и он ће царовати увек и заувек.” А двадесет и четири старешине, који пред Богом седе на својим престолима, пали су на своја лица и исказали поштовање Богу говорећи: “Захваљујемо ти, Господе Боже Свесилни, који јеси и који си био и који долазиш, јер си узео своју велику моћ и завладао!” И нације су се разгневиле, и дошао је твој гнев, и време да се пресуди мртвима и подари награда слугама твојим пророцима и светима и онима који се боје твог имена, малима и великим; и да се униште они који уништавају земљу. И отворио се храм Божји у небу и показао се Ковчег завета његовог у храму његову; и настале су муње и звукови и громови и потрес и град велики.“ У Раним списима, ориг. стр. 55 (ЕW 55), Христос каже: „Причекајте овде; идем свом Оцу да примим царство; чувајте своју одећу неупрљаном, а Ја ћу се ускоро вратити са свадбе и узећу вас к себи.“ У Великој борби, у поглављу под насловом 'Истражни суд', сестра Вајт је описала редослед догађаја на суду који се сада одвија у Светињи над светињама. Знамо да је прво суђено мртвима који су исповедали Христово име, онда ће почети суд над живима. Тако ми видимо да је сестра Вајт трубила у Божјој цркви у вези Истражног суда. У 19. стиху видимо да се Божји храм на небу отворио и показао се ковчег Његовог завета. Ово је исто објављивала сестра Вајт у Раним списима, у поглављу под насловом 'Отворена и затворена врата'. Тако можемо јасно да видимо ко је трубио у 7. трубу (сестра Вајт) и где је трубио (међу АСД). Они који су трубили у трубе, трубили су истине које им је дао Бог, јер су приказани (у Отк 8:2) да стоје пред Богом.
Ако је стварно истина, као што тврди Урија Смит, да нас 7 труба извештавају о ратовима и политици, како то да смо у време 7. трубе имали 2 велика светска рата каква свет никада пре није видео у смислу раширености смрти и разарања, од којих се добар део догађао на мору, а ипак не можемо наћи да се спомиње да су се воде претвориле у крв?
У Великој борби, ориг. стр. 357 (GC 84, 357) читамо: „Aкo одбацимо сведочанство Божје Речи и прихватимо лажна учења зато што су их тако учили наши очеви, падамо под осуду објављену Вавилону; ми пијемо вино његове мрзости.“ Ове речи не сме заборавити ниједан АСД. Да смо били истински истраживачи Библије, отровно вино никада не би било произведено међу АСД. Свети Дух не може ставити свој печат ни на једно чело у којем се налази икакво отровно вино. Та лажна учења су у Библији названа отровно вино (Отк 14:8 и 18:2).
„Како поста блудница верни град? Дом мог Оца постао је дом трговине, место из ког је нестала божанска присутност и слава! Због тога постоји слабост и снага недостаје.“ 8. Свед. ориг. стр. 250 (8Т 250)
„Онима који се хвале својом светлошћу, а не ходају у њој, Христос каже: „Али, ја вам кажем: Тиру и Сидону биће подношљивије на Дан суда него вама. И ти, Капернауме [Адвентисти седмог дана, који сте имали велику светлост], који си се до неба узвисио [у погледу привилегије], до пакла ћеш се стровалити! Јер да су се у Содому догодила силна дела која су се у теби догодила, остао би до данас. Али ја вам кажем да ће земљи содомској бити подношљивије на Дан суда него теби.” У то време Исус је проговорио и рекао: “Хвалим те Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и паметних [по њиховој личној процени], а открио то простима.“ Преглед и гласник, 1. августа, 1893. (RH August 1, 1893)
„Овде видимо да је црква – светиња Господња – прва осетила удар Божјег гнева. Старешине, којима је Бог дао велику светлост и који су стајали као чувари духовних интереса народа, изневерили су њихово поверење. Заузели су став да не требамо тражити чуда и изразито показивање Божје моћи као некада. Времена су се променила. Ове речи јачају њихову неверу и они кажу: „Господ неће чинити ни добро ни зло. Превише је милостив да би походио свој народ судом.“ Стога је „Мир и сигурност“ поклич људи који никада неће подићи свој глас као трубу да покажу Божјем народу његове преступе и дому Јаковљевом његове грехе. Ови њеми пси који неће да лају су они који ће осетити праведну освету увређеног Бога. Мушкарци, девојке и мала деца заједно пропадају.“ 5. Свед., ориг. стр. 211 (5Т 211)
„Јерусалим је приказ онога што ће црква бити ако одбије да хода у светлости коју је Бог дао. Јерусалим је био почашћен од Бога као чувар светих истина. Али његов народ је изопачио истину и презрео све молбе и упозорења. Нису поштовали Његове савете. Предворја храма била су загађена робом и пљачком. Себичност и љубав према новцу, завист и свађа били су неговани. Свако је тражио само своју корист. ... Када је Христос гледао с врха Маслинске горе, видео је ово постојеће стање у свакој цркви. Упозорења долазе свима који следе стопе народа Јерусалима који је имао тако велику светлост. Овај народ је пред нама као опомена. Одбацивањем Божјих упозорења у данашње време, људи понављају грех Јерусалима. ... Овај смер постао је део њихове природе. ... Ово нису празне приче, већ истина. Опет питам: „На којој страни стојите?“ „Ако је Господ Бог, следите га; а ако је Вал, следите њега.“ 8. Свед., ориг. стр. 67-8 (8Т 67-8)
„Постоје тренуци када се мора говорити истина, хтели људи да чују или не. Господ је увелико обешчашћен када се они који тврде да верују у истину не могу усугласити међусобно, већ се обраћају адвокатима. ... Видела сам како се људи повезују с адвокатима, али Бог није био у њиховом друштву. Имајући много идеја у вези с радом, они одлазе адвокатима по помоћ како би остварили своје планове... „Зар је то зато што нема Бога у Израелу да идете питати Велзевула, бога акронскога?“ 8. Свед., ориг. стр. 69 (8Т 69)
У протеклих 10 година, Генерална конференција изводила је на грађанске судове и расформирала 10 независних АСД група које више нису желеле да буду под контролом Генералне конференције. Џон Мерик био је затворен. Ослобођен је када су пријатељи ставили своју кућу под хипотеку како би платили његову кауцију. На крају је он порекао своје принципе и понудио потписивање било каквог споразума који је АСД црква написала. Приложена је копија чланка написаног у LA Тimesu. Генерална конференција АСД цркве изгубила је од Кingship групе хомосексуалаца. Више од милион долара новца од десетка било је плаћено ради судског спора. У прилогу се налази писмо Генералне конференције у којем признаје да су правни трошкови плаћени из фонда десетка.
Држи ли црква стварно Божји свети закон? Подиже ли погажени закон и упућује ли на Свето Јагње које узима грехе света? Или оптужује браћу и изводи их на грађанске судове као што су чиниле и вође Јерусалима и јеврејска нација у време Христа? Не понавља ли данашња црква историју Јерусалима?
„Свету не сме бити допуштен улазак у цркву и да се споји с црквом, стварајући везу јединства. На овај начин црква ће заиста постати покварена и као што је наведено у Откривењу: '“кавез сваке нечисте и мрске птице.“ Свед. за проп., ориг. стр. 265 (ТМ 265)
„И после овога видех другога анђела где силази с неба. који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове. И повика јаким гласом, говорећи: паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница сваком духу нечистом, и тамница свију птица нечистих и мрских; јер отровним вином блуда својега напоји све народе.” Отк 18:2,3
Прошло је пуних 100 година откако је АСД црква кренула стопама Рима. Зашто они који данас покушавају да потисну вест из 18. поглавља Откривења не желе да читају поглавље у Сведочанствима за проповеднике под насловом 'Путем романизма' (католицизма)?
„Многи ће стајати на нашим катедрама с буктињом лажног пророштва у својим рукама, која је запаљена пакленом буктињом Сотоне. Ако се изабере сумња и неверство, верни проповедници ће бити удаљени од народа који мисли да много зна. Христос каже: „Када би и ти знао у овај твој дан, шта је за твој мир! Али је сад скривено од очију твојих.“ Свед. за проп. ориг. стр. 409 (TM 409)
„Отпадништво оних који су постављени на чело дела – баш оних људи који су кроз комуникацију били обавештени да нису на месту и да су у заблуди представљајући глас председника Генералне конференције као гласа Божјег. Много година то није било тако, и тако није ни сада, нити ће икада више бити тако, осим у случају корените реформације.“ Рукопис 124, 9. децембар, 1901. (Ms 124, December 9, 1901)
„Бог им је (водству Ген. конф.) дао јасну светлост о томе шта би требали чинити и шта не би требали чинити, али су они одступили од те светлости. ... Да би ови људи требали стајати на светом месту да буду као глас Божји народу, као што смо некада веровали – то је прошлост.“ Билтен Ген. конф., 3. априла, 1901. (GCB April 3, 1901)
„Четрнаесто поглавље Откривења је поглавље од најдубљег интереса. Овај текст ће се ускоро разумети у потпуности и поруке дате Јовану биће поновљене на посебан начин.“ Преглед и гласник, 13. октобра, 1904. (RH October 13, 1904)
„Вест трећег анђела неће бити схваћена, светлост која ће обасјати земљу својом славом биће названа лажном светлошћу од стране оних који одбијају да ходају у њеној напредној слави. Посао који је могао бити обављен остаће неучињен од стране оних који одбијају истину, због њихове невере. Молимо вас, који се противите светлости истине, да се склоните с пута Божјих људи. Нека их с неба послата светлост обасја јасним и постојаним зрацима.“ Преглед и гласник, 27. мај, 1890. (RH May 27, 1890)
„У испољавању те силе која обасјава земљу Божјом славом они ће видети само нешто што у својој слепоћи сматрају опасним, нешто што ће пробудити њихове страхове и они ће бити спремни да јој се одупру. Зато што Господ не ради према њиховим идејама и очекивањима, они ће се супротставити делу. „Зашто“, кажу они, „не бисмо познавали Духа Божјега кад смо у делу толико година?“ – Зато што нису одговорили на упозорења, молбе Божјих порука, већ су упорно говорили: „Богат сам и обогатио сам се и ништа ми не треба.“ Преглед и гласник, 7. новембар, 1918. (RH November 7, 1918; RH December 23, 1890)
„Допустите ми да вам кажем да ће Господ радити у овом последњем делу на сасвим другачији начин од уобичајеног поретка ствари, и то на начин који ће бити супротан сваком људском планирању.“ Свед. за проп., ориг. стр. 299. (TM 299). Л. Г.